DŽon Sitilidis: Povlačenje SAD bi moglo da destabilizuje Irak

"Problem avganistanskog rukovodstva će biti sa nama verovatno još dugo vremena."

Uprkos izjavi jednog visokog iračkog vojnog funkcionera da bi američke snage trebalo da ostanu u Iraku do 2010. godine, Bela kuća je potvrdila da planira da do kraja ovog meseca povuče američke vojnike iz svih borbenih operacija u Iraku. Tim povodom kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa saradnikog vašingtonskog Centra Vudro Vilson, DŽonom Sitilidisom.

Sitilidis: “Prema ranijem sporazumu izmedju koalicije predvođene Sjedinjenim Državama i iračke vlade, do kraja ovog meseca američke i koalicione snage povući će se iz borbenih zadataka u svoje baze. Postavlja se pitanje da li će to povlačenje američkih snaga dovesti do slabljenja uticaja i moći američkih i iračkih trupa i podsticanja nestabilnosti u Iraku. Sprovodjenje te odluke bi potencijalno moglo da stvori ogromne bezbednosne i političke probleme u toj zemlji, tim pre što je ona najvažniji američki regionalni saveznik, od nacionalnog i medjunarodnog  bezbednosnog interesa. U svakom slučaju, prema sporazumu o vojnim snagama i aktivnostima predvidja se ostanak 50.000 američkih vojnika u Iraku, koji će biti angažovani u logističkoj podršci i stabilizacionim naporima, i posle 2010. godine. Tom incijativom će se borbene odgovornosti u potpunosti prebaciti na iračke snage. U slučaju da al Kaida počne da stiče preimućstvo, još uvek ćete dakle imati tih 50 hiljada američkih vojnika koji bi ponovo mogli da budu angažovani u borbenim zadacima. Znači, ovo nije crno-bela solucija.“

Glas Amerike: Ali, administracija predsednika Obame je sada najviše fokusirana na operacije protiv al Kaide u Avganistanu i Pakistanu?

Sitilidis: “Opasnost koja preti od al Kaide je i dalje operativne, ali i simbolične prirode, u smislu veće opasnosti koja dolazi od radikalnih islamskih elemenata širom sveta, a posebno u njegovom zapadnom delu. Umesto u Iraku, linija fonta ka al Kaidi je sada na avganistansko-pakistanskoj granici, ali je latentno prisutna i drugde. SAD i saveznici su odlučni da eliminišu al Kaidu, njene lidere, sledbenike i ideologiju. Stoga u SAD postoji konsenzus u pogledu podrške nastojanjima predsednika Obame u Avganistanu, uprkos situaciji u Iraku.“

Glas Amerike: Da li bi efikasnija i transparentnija vlada u Avganistanu bila uspešnija od sadašnje?

Sitilidis: “Problem  avganistanskog rukovodstva će biti sa nama verovatno još dugo vremena. U toj zemlji će biti teško uspostaviti demokratsku upravu zapadnog tipa, transparentnu i sa liderom koji je na visini svog zadatka. Oni koji smatraju da su u Avganistanu moguća savršena rešenja i savršeni lideri imaju nerealno viđenje tamošnje situacije. Ne treba tražiti idealno rešenje, već jednostavno privoleti predsednika Karzaija da operiše na nivou konsenzusa sa svim segmentima društva i obezbediti legitimnost i bezbednost, kao i unaprediti medjunarodnu saradnju u borbi protiv Talibana i Al Kaide. U krajnjoj liniji, rešavanje drugih regionalnih izazova kao što su iranske nuklearne ambicije, situacija u Pakistanu, zategnutost na Bliskom istoku itd -  sve to zavisi od stabilnosti Avganistana.“

(BBC)